Često mislimo da je svetost nešto daleko, povezano sa posebnim mjestima, ritualima ili ljudima izvanredne duhovne moći. Međutim, istinska svetost nije uslovljena okruženjem niti spoljnim činima, ona je unutrašnji stav, tiha prisutnost i duboka pažnja koju donosimo u svaki naš trenutak.
Na prvi pogled,
svakodnevne aktivnosti - kuvanje, čišćenje, rad, razgovori s porodicom ili
prijateljima - mogu izgledati kao puki niz obaveza. Ali baš u tim, naizgled
običnim, trenucima krije se najveća svetost. U duhovnom pogledu, ništa nije
„obično“. Svaka naša radnja, ako je činimo sa pažnjom, ljubavlju i smirenjem,
postaje izraz unutrašnje discipline i posvećenosti.
Svetost
svakodnevice ne znači da ćemo se ponašati kao da smo na nekom posebnom,
„svetom“ mjestu, ili da ćemo glumiti nešto što nijesmo. Naprotiv, radi se o
potpunoj prisutnosti, o tome da ne budemo na autopilotu, ne jurimo da „samo
završimo“ zadatke, već da svaku radnju ispunimo smislom i pažnjom. Tako naša
svakodnevna rutina postaje naša duhovna praksa.
U duhovnosti
se često govori o jednostavnosti. Ali jednostavnost nije život bez boja i
sadržaja, ona je sposobnost da vidimo mnogo više nego što se na prvi pogled
vidi. Svaki posao, bio to pranje sudova ili razgovor, može postati prilika da
uočimo dublju stvarnost, da otvorimo vrata svetosti koja je već prisutna u
svakom dahu.
Svetost
svakodnevnog života je sposobnost da prepoznamo duhovnu dimenziju u svemu što
radimo. Ništa nije slučajno, i svaka sekunda je prilika za učenje i povezivanje
s nečim višim. Kroz takav pogled, naš život postaje bogatiji, dublji i
smisleniji.
Ponekad su baš
te obične, tihe akcije, kao što su nježan dodir ruke dragoj osobi, strpljenje u
gužvi, osmijeh neznancu, oni trenuci u kojima najlakše možemo osjetiti tu
unutrašnju svetost. Nije potrebno ništa veliko, ni spektakularno. Svetost živi
u malim stvarima.
Svetost
svakodnevice poziva nas da budemo zahvalni na tome što imamo, da ne živimo
zarobljeni u prošlosti ili budućnosti, nego da potpuno prihvatimo ovaj trenutak
u njegovoj punini i ljepoti. To je tihi poziv da se otvorimo za duboku
povezanost svega što postoji.
Kad svaku
radnju učinimo s ljubavlju i pažnjom, svaka postaje izraz poštovanja prema
životu, prema drugima, prema sebi. To nije odricanje, već najdublja snaga i
istinska sloboda.
